Po svojoj definiciji, sportske vesti predstavljaju informacije o događajima i dešavanjima vezanim za sport, poput izveštaja sa utakmica, velikih sportskih takmičenja, statističke podatke i analize nadmetanja modernih gladijatora.
Sportske vesti kroz istoriju
Sportske vesti su se pojavile u svom rudimentarnom obliku krajem XVIII veka, i bile su namenjene visokim klasama društva, koje su imale vremena da čitaju izveštaje sa, na primer, konjičkih trka.
Industrijskom revolucijom celo društvo, pa i sportske vesti, su doživele veliku promenu – opismenjavanjem stanovništva sve više ljudi je počelo da čita novine. I sportski novinari su tada fokus promenili sa buržoaskih sportova, pa su stupce počeli da pune i fudbalske utakmice i boks mečevi – razonoda „proletarijata“.
Ekspanzijom televizije i formulisanjem pravila savremenog novinarstva i sportske vesti su poprimile oblik koji danas poznajemo. Internet je uneo korenite promene u novinarstvo, neke dobre, a neke koje bi se mogle okarakterisati kao negativne.
Upliv „selebritija“ u sportske vesti
Na zapadu postoji gruba podela vesti na „tvrde“ i „meke“. Tvrde vesti predstavljaju klasično novinarstvo, gde se prenosi informacija koja mora da odgovori na novinarska pitanja: Ko, šta, gde, kada, kako i zašto. Meke vesti, sa druge strane, uglavnom uopšte i nisu vesti. To su priče kakve se često mogu naći u „selebriti“ novinarstvu – informacije koje uopšte nisu od javnog značaja, ali su tražene na medijskom tržištu – tačnije publika želi da ih čita, čime donosi klikove medijima koji na osnovu toga zarađuju od reklama.
Taj trend je širenjem interneta zahvatio i sportske vesti, koje su dobrim delom postale sinteza sporta i „selebriti“ novinarstva.
Pored suvih izveštaja sa nadmetanja, danas sportske vesti dobrim delom predstavljaju neku sintezu sporta i „selebriti“ novinarstva. To se najbolje vidi u tekstovima koji su posvećeni privatnom životu sportista – koji danas nisu više samo obični fudbaleri ili košarkaši, već idoli miliona ljudi širom sveta.
Novak Đoković, najbolji teniser na svetu, može biti primer toga. Pored mečeva koje igra, a koji redovno zauzimaju glavne pozicije svih medija u Srbiji, pa i šire, postoji veliko interesovanje populacije, pa samim tim i medija, za njegov privatni život.
Njegovi izleti u piramide u Visokom, fotografije njegove dece – ukratko gotovo svaki snimak koji postavi na društvene mreže – odmah postaju glavne sportske vesti, iako u svojoj suštini one to nisu.
Iako sve više novinara diže glas protiv ovog trenda i širenja „mekih“ vesti, pogotovo kada se mešaju sa sportom, velika čitanost i novac koji donose klikovi sigurno će održati takav trend. Dokle god su klikovi i „nabudženi“ naslovi prioritet medijskih kuća, mala je verovatnoća da će se nešto promeniti na medijskom tržištu.