Jeste li ikada razmišljali kada je bolji izbor posegnuti za svežim voćem i povrćem, ili se držite praktičnije varijante i birate ih kao smrznutu hranu? Imamo srećnu vest za vas – najnovija istraživanja univerziteta u Džordžiji, pokazala su da sveže i smrznuto povrće zadržavaju svoje hranljive sastojke, tako da nećete biti na gubitku, kojim god putem da krenete. Smrznuta hrana odavno više nije odraz lenjosti i nezdrave ishrane. Smrznutu hranu sada preporučuju i nutricionisti.
Istraživači su analizirali hranljivosti osam uzoraka voća i povrća – brokolija, karfiola, kukuruza šećerca, graška, boranije, spanaća, jagode i borovnice, šest puta u toku dve godine, u različitim sezonama. Odlučili su se i da ih razvrstaju u tri različite grupacije – sveže, sveže hlađene – što znači da su u frižideru provele pet dana, i smrznute. U većini poređenja koja su napravili, istraživači skoro da nisu pronalazili značajne razlike u hranljivosti uzoraka – posebno kada je reč o vitaminu C, provitaminu A i estrima folatne kiseline. Kada je razlika i bilo, ispostavilo se da su one uglavnom išle u korist smrznute hrane, jer se ona ne menja nakon zamrzavanja, dok sveži proizvodi pređu izvestan put pre nego li se iz bašte smeste na police supermaketa. Voće i povrće proizvode enzime, koji vode brzo do kvarenja hranljivih vrednosti, dok proces zamrzavanja zaustavlja ceo taj postupak.
Tako da u stvari i nije toliko bitno da li više preferirate svežu ili smrznutu hranu, koliko da unosite u organizam dovoljne količine voća i povrća. Ukoliko to postignete, uspećete da istovremeno na najlakši način unesete u organizam neophodnu količinu vitamina i minerala koji su ključni za zdravlje vašeg mozga, imuni sistem, vitalnost i zdravlje kože i mišića. Plus, dijetalni paket pun voća i povrća će vam pomoći i da se osećate srećnije. Međutim, skoro 90 posto Amerikanaca ne pojede preporučenih 250-350 grama dnevno povrća, a skoro 80 posto ne unosi dovoljne količine voća, što inače iznosi oko 250 grama dnevno.
Kada je u pitanju ukus i tekstura, ukoliko na primer stavljate voće preko vaše ovsene kaše za doručak, naš predlog je da se u tim prilikama držite svežeg voća. Međutim, ukoliko ste na tesnom budžetu i u stalnom jutarnjem izletanju kroz ulazna vrata vašeg doma, onda je smrznuta hrana, i smrznuto voće i povrće mogu da budu od velike pomoći u uštedi vremena, i to ne na uštrb hranljivosti i unosa neophodnih vitamina.
Kako kuvanje utiče na hranljivost povrća?
Ne postoji univerzalno prihvaćeno mišljenje, kada je reč o tome da li je skuvano povrće manje hranljivo. Neka istraživanja sugerišu da kuvanje svetlog povrća, kao što je paradajz, ili slatki krompir i šargarepa uništava njihove hranljive materije. Druga istraživanja pak pokazuju, da nije ključno pitanje da li kuvati povrće, koliko treba napraviti dobar izbor u smislu kako ga kuvati. Kuvanjem na pari nekom povrću, kao što su na primer brokoli i šargarepa, podiže se nivo antioksidanata i fitohemikalija. S druge strane, ukoliko se odlučite da propržite povrće, vrlo lako možete iscrpeti sve njihove hranljive sastojke poput hlorofila, proteina i vitamina C u slučaju brokolija.
Najsigurniji način da zadržite što više hranljivih sastojaka je da idete lagano sa temperaturom i ograničite količinu vode koju ćete koristiti, jer su neki vitamini, recimo B i C, rastvorljivi u vodi.
Već smo napomenuli korisnost kako svežeg tako i smrznutog voća i povrća, a kako mnogi od nas nemaju priliku da sami zamrazavaju voće i povrće, bitno je znati da se danas to isto može vrlo lako nabaviti. Uz online prodavnicu smrznute hrane sada sve može biti lakše, više potražite na www. horeca.rs