Novogodišnje slavlje priređuje se svuda u svetu. Sličnosti u običajima sigurno da ima, ali su i razlike velike. Te razlike proizilaze iz mnogobrojnih faktora, kao što su: kultura, tradicija i…
Novogodišnje slavlje priređuje se svuda u svetu. Sličnosti u običajima sigurno da ima, ali su i razlike velike. Te razlike proizilaze iz mnogobrojnih faktora, kao što su: kultura, tradicija i istorija, klimatske karakteristike i navike ljudi. Tradicije i navike drugih nacija za praznike, možete najbolje doživeti ukoliko u tom periodu godine otputujete u dalje zemlje i uverite se u specifičnosti novogodišnjih običaja. Ukoliko niste u mogućnosti da putujete, upružamo priliku da upoznate neke od razlika u običajima za doček Nove godine kod nas i u svetu.
Doček Nove godine – različiti datumi slavlja
Dan za doček Nove godine istorijski posmatrano, vekovima unazad razlikuje se u svetu. U drevnom Egiptu, dočekivala se u drugoj polovini jula. Pre nove ere u Rimu je Nova godina dolazila početkom marta, a tek kasnije 1. januara. Po Gregorijanskom kalendaru, u Srbiji se slavi srpska Nova godina 14. januara. Po julijanskom kalendaru to je 1. januar. Naša zemlja je jedna od retkih koja doček Nove godine slavi ta dva puta. U Kini na primer, doček Nove godine najavljuje kraj zime i početak proleća, što je različit datum tokom januara ili februara meseca, po lunarnom kalendaru.
Središnji predmet slavlja Nove godine
U Srbiji, čuveni predmet koji je neizostavan za doček Nove godine je okićena jelka.Gotovo da ne postoji dom u kome se ne nalazi bar mala zelena ili bela jelka, okićena brojnim ukrasima, lameom i sijalicama. To je takođe tradicija i u nekim drugim zemljama, ali postoje i razlike. Mada mlađim osobama centralni predmet slavlja jeste uživanje u svemu što može doček Nove godine u restoranima da im pruži. U Africi na primer, okite se palme, i to do pola stabla, s obzirom na razvijenost stabla i krošnje, koje je teško i pomisliti da se okite do vrha. Takođe, u Nemačkoj je glavni predmet dočeka vatromet, na koji se potroši više od stotinu miliona evra, i to samo za jedno veče. Vatromet uz puštanje balona sa ispisanim željama simbolično je za Singapur. U Brazilu se sve usmerava prema okeanu, baca cveće, prinose sveće i slučno.
Doček ponoći izvor ključnih razlika u običajima
Način na koji se u zemljama u svetu dočekuje ponoć i ispraća stara godina, takođe je izuzetno različit. U našoj zemlji karakteristično je to da je slavlje obično praćeno muzikom, vatrometima i čestitkama, bilo kod kuće, u kafićima, klubovima, restoranima ili otvorenim prostorima. Doček Nove godine kod nas, povod je za okupljanja, slavlja i zajednička druženja. Druge zemlje se međutim, po ovom pitanju veoma razlikuju. Tako, na Novom Zelandu je običaj da se lupaju šerpe i lonci za prizivanje sreće. U Čileu se čisti kuća i u ponoć obavezno pojede kašika sočiva za buduće uspehe, ali i ide na groblje kako bi se posvetila pažnja pokojnicima. U Rumuniji na primer, razgovara se sa životinjama i saopštavaju sve želje za narednu godinu. Rusiju karakteriše to što se obavezno tačno 12 sekundi pre ponoći zamišljaju želje, koje se zatim pišu na papirićima i ispija njihov pepeo uz šampanjac. U Japanu je tradicija da doček Nove godine traje ceo dan, a ne samo u ponoć, i to uz veliku buku. Pravljenje buke karakteristično je i za Nemačku, pored skupih vatrometa.
Praznična trpeza – šarenolike večere u svetu
Doček Nove godine širom sveta podrazumeva veliku količinu hrane i pića, što i nije baš dobro za organizam, pripremljenih sa posebnom pažnjom, uživanjem i pratećom novogodišnjom dekoracijom. U Srbiji za prazničnu večeru obavezno je predjelo, glavno jelo i dezert. Predjelo mogu da budu suvomestaniti proizvodi, kanapei ili peciva. Glavno jelo obično pečenje, roštilj ili neka kombinacija, dok za dezert su obavezni kolači, mafini ili torte. U zemljama u svetu, običaji se i u pogledu večere razlikuju. Za novogodišnju večeru u Austriji, pečenje je obavezno, kao i kod nas, ali i sladoled sa ukusom mentola i sve to u obliku detelinke sa četiri lista. Poseban draž večere Sicilijanaca daje isključivo jedenje samo lazanja, i ne nikako nekog drugog jela. U Novreškoj na primer, priprema se puding od pirinča za sve ukućane i stavlja se jedan badem, verujući da onaj ko ga pronađe u svom pudingu će imati sreće i blagostanja u sledećoj godini. Slično, u Grčkoj se seče praznični kolač u kome je skriven novčić. U Izraelu sa druge strane se, jedu samo slatka jela, kao simbol dugovečnosti.
Glavno mesto dočeka Nove godine – od trga do okeana
Mesto za doček Nove godine u našoj zemlji može biti trg u prestonici ili drugim gradovima, zatim restorani, kafići, klubovi, pabovi, barovi ili kućna varijanta. Kada se organizuje Nova godina 2019 Beograd na trgu gostuju poznati izvođači koji okupljaju ljude i pozivaju ih na druženje u najveselijoj noći. Običaji drugih naroda nalažu da postoji predviđeno mesto na kome se sa nestrpljenjem očekuje ponoć. U Brazilu to je okean, i veliki broj ljudi obučenih u belo se okuplja oko okeana da slavi novogodišnju noć. U Africi su to najčešće bazeni, što je i logično s obzirom na tropske temperatuje, i to su bazeni lukzuznih kategorija, naravno, za one sa višim životnim standardom. U Kolumbiji se u novogodišnjoj noći šeta ulicama sa praznim koferima u rukama, kako bi se što više putovalo u narednoj godini. U Rusiji se izlazi na trgove posle ponoći i sugrađani poklanjaju jedni drugima suve šljive punjene orasima.
Ovo su samo neke od razlika za doček Nove godine u našoj zemlji i zemljama širom sveta. Postoji još niz razlika u običajima u pogledu proslave prvog dana naredne godine, oblačenju i drugim zanimljivostima. Bez obzira na razlike, ono što je jedinstveno za doček Nove godine sigurno je veliko slavlje i odlična atmosfera do zore.